Zar je to važno,
i onako sve prolazi,
važne su misli naše
što putuju brzinom svetlosti
a senzori uvek budni
da uhvate, da prihvate
da golicaju
kao mravi da mile
duž potiljka na vratu
pa makar i u paklu
prihvatam grehe moje
i tvoje,
neka gorim za oboje...

Ostaće samo oči
od smaragda i safira
ovde u mračnoj jami
da svetle...

Deva Marija,
uvek je na strani ljubavi
to nikad ne zaboravi...

Mada više nema Julije i Romea,
ova strast, pamet pomera!!!