... čudnovato

kako se u vazduhu prelama

nepristojna količina tišine

nepoznat noćni sat

ne večernji

noćni

pozni

mala porcelanska lampa

na stočiću

svojom žutom svetlošću

neodoljivo podseća

na melanholiju

boje mi nekako

nemaju smisla

ne govore mi ništa

pokreti 

kao da su nepotrebni

suvišni

čak i groteskni

jedva da su neohodni

za disanje

u čaši je samo voda

ustajala

i već gotovo mlaka

ne da mi se 

da sastavim misao

ne samo suvislu

već bilo kakvu

pogledom pokušavam

da pomerim zidove

bezuspešno

znam

ti si tamo negde

nezaspala

u istoj ovakvoj

ne

ne ovakvoj

u istoj ovoj noći...

Milen Šelmić