Ne, ne umiri dušo,

život ima svoje uspone i padove.

Oboji se ljubičastom simfonijom,

pevaj kroz sela, reke i gradove!

Pevaj u srcu njegove duše,

pevaj nežno sve dok se ne probudi,

pevaj i ne daj da ga nevolje guše

šapni mu ustaj, mi smo samo ljudi!

Bog nam je rekao, da su duše naše

spremne uvek da vole, i kad su gole,

u ljubavnom zanosu tad sijaju

kad u krvi žarku vatru imaju,

tad i nemoguće stvaraju!

Zato dušo ne umiri,

već iz te učmalosti

tiho kroz prozor proviri,

gleda te jedno plameno oko,

čeka da poletite visoko!

U raju čiste ljubavi,

dušo moja, tako se

večiti život slavi!

Dragana Andric