Da je bila lepa, pametna i, po nečemu, 
izuzetna, 
šapnula je većina okupljenih oko 
groba.
Jedna starica je sedela na susednom i 
pratila događaj uobičajene ceremonije. 
Na kraju je prišla, 
povukla maramu, 
skinula naočare, 
prikupila dronjke koji su joj padali s ramena i 
pristojno se obratila 
ucveljenima:
"Zašto joj nikada niko nije rekao ništa o tome 
dok je bila mlada?"
Ljudi su zadrhtali, krenuli u beg, 
a ona je začuđeno pogledala sliku pokojnice: 
" Stvarno smo slične, stvarno, 
mnogo..."

Marina Adamović