berba
ponekad mi se učini
da te osjećam
tu
u dahu
mirišem
jesenje kiše s
tvog kaputa
vani je žega
ni muhe ne lete
a meni se učini
da čujem tvoj korak
težak
zastajkujući
zemlja iščekuje kišu
komarci vrebaju kaljuže
grožđe zrije
berba će
ugasiti žeđ
a ja prokleto žeđam
ponekad mi se učini
da te osjećam
paučina povezuje zidove
koji se ne bi dodirivali
bez svilenih niti
promatrali bi se udaljeni
nekoliko stopa
vani je žega
moje misli užegle od čekanja
prodiru u tajnovitost osluškivanja
raspoznaju zvukove
cvrčci umiru ove jeseni
slatkoću grožđa napadaju ose
berba je
Znam da je tko god voli poeziju ovom pjesmom jutros IZUZETNO počašćen.
Hvala, Ljubice i lp:)
Zelo dobra pesem, polna posrečenih metafor, ki bralcu na široko odprejo miselne in čutne zaznave. Bravo, Ljubica
Lp A
hvala Andrejka... baš me raduje tvoj komentar... meni ova pjesma budi duboke emocije pa mi je s toga još draže da ti se sviđa...
lp
Ljubi
hvala Mirko ... izuzetno me raduje da sam te obradovala pjesmom...
lp
Ljubi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 12. 08. 2015 ob 07:45
- Prebrano 714 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 314.49