Vodjena srcem slepčovodjom, Žena Bez Mere, pesmama putuje i putuje u traganju za svojim Otišlim i njegovim Obećanjima.
Iz poeme u poemu,
tragom njegovih izgovorenih reči,
neumorno korača unazad kroz Vreme Ljubavi u potrazi za njim, izbeglim iz njihovog sna
u nadi
da zvekirom srca pokuca na vrata njegove zatvorene duše, u gradu u kom žive begunci iz sopstvenog života
i da na prag bola
položi svitak podsećajućih stihova, zadenut između negdašnjih zajedničkih aritmija...
Avaj,
Otvori joj Neznanac,
jer u senci prostora koji beše Pesnikinjin "Zabranjeni grad", kao sudbina stajaše skrivana Supruga - prozaična posednica svih njenih poetskih nedostižnosti…
Kao klatno netačnog sata
zanjiha se progledalo pesničko srce i iskuca poslednji sekund sna o Lubavi
i otkuca
poslednje slovo u Poeziji.

&

Čovek stajaše nogu zakovanih za Naviku
zagledan u sebe i Stazu Izgubljenih Iluzija kojom je odlazila
olovno težak
kao jad ptice za krilom otpalim u kavezu
pod nebom
izgubljenim za letove

&

I nisu plakali ni ona ni on...
Plakale je Ljubav za oboje nad epitafom Poeziji
u pesmi pod naslovom
TAČKA NA POLA OD POLA ...

nenamiljanovic