Samo boli...

Ima li neke druge reči
da se stanje izdaje opiše,
osim,
boli,boli,boli...

Zvezdo moja na nebu,
nisi me ti izdala,
ti svetliš, i sada
posle izdaje,
pokazuješ mi put
kako da živim sa prevarom,
a da duša ne ode u mračni ponor
gde stanuju demoni...

Pokazuješ gde treba 
da smestim dušu moju,
da tihuje,
da miruje,
da u snove veruje...

Jednog dana, jednog trena
duša koja prepozna 
to mesto,
raširiće mirise svoje
i postaće stanar duše moje.

Dobro jutro mila dušo moja!

Kafa je na stolu
baš opojno miriše...

Pogledala je u zenice,
nije bilo izdaje...

Prijatno!