Dug je dan
od zore do sumraka,
duša neprestano luta...

Prigrli neke osećaje
sto se po telu mreškaju,
dok pravi osećaji se izmigolje
negde u ponoru nestaju...
Nisu oni nestali,
već smo dušo moja
da posmatramo zaboravili...

Ubrzani život
nam dušo postavlja mengele,
ne da nam da posetimo
sve naše dugo prizivane
mekom zelenom travom 
ovenčane predele...

Tamo gde miriše zemlja,
tamo gde izvire meka voda,
tamo gde je duša
samo na radost spremna,
tamo gde caruje SLOBODA!

01.05.2014

Dragana Andric