znam

znam da

ideš

neće te biti

danima

noćima

neće te biti 

u mojim jutrima

večerima

sutonima

praskozorjima

neće te biti...

osim

u mojim budnim snovima

ja ću sedeti ovde

ili otići nekud

(sasvim svejedno)

pisati nekakve pesme

bez žurbe

sasvim polako

pretvarati noći u dane

i čekati

čekati...

ne tražim te u narcisima

precvetali su

osim toga

njihova boja mi je

nekako

kao pola puta do crvene

a crvena je

boja krvi

i boja ljubavi

ne tražim te 

ni u pesmama

jer ti si pesma

ti si i traženje

i nesanica

i snohvatica

i sama pomisao

da te sad nema

stvara mi zebnju...

a vratićeš se

i ja ću se vratiti

zebnja će nestati

sa besanim noćima

pretvoriće se u narcis

uvenuti za čas

jedino snovi...

oni neće nestati

(snovi nikada ne nestaju)

ostaće i pesme

jedna

ili nekoliko

ostaće 

te moje pesme

ljubavne

čežnjive

napisane

i nenapisane

pesme o čekanju

zebnji

i ljubavi

Milen Šelmić