Šaraš tad te stranice žute
osmehom ga mamiš i dražiš
da zatvoriš te njegove oči ljute
samo ljubav u zenicama tražiš!

Crtaš more,korale i alge
sa hemoglobinom u krvi
bojiš njegove snežne tajge
a u tebi se sve krši i mrvi.

Bojiš nebo,zrak što diše
a znaš da je samo on crtač
što tvoje snove u skicama piše,
čak i kad probudi gvozdeni plač!

Ponekad iskoči bela strana,
prazna kao santa leda,
nigde cveta,ni jedna grana,
ruka drhti,kad te on ne gleda!

Tad umorne pesme pišeš,
gumica se nemilosrdno troši
kad ti ništa na ljubav ne miriše,
svi su ti dani tmurni a stihovi loši!

Listaš polako stranice nove,
tražiš nove boje,
tražiš prazno mesto
da nacrtaš nasmejano sunce,
kad ti šapne VOLIM TE
na to tvoje sladjano uvce!

Nije te više briga,ni malo ne žališ
što svaštara kupusari sliči,
možeš sada u kaminu da je spališ,
u srcu nacrtana,na tebe liči!