ne

ne boš odšla vesna
poglej
ljudje še vedno plešejo tango
s pogledom na krhke lončke
desno od tvojega ušesa
grizljajo vrhove žemljam
ki so jih spekli bosonogi moški
med globokim dihanjem
da bi ohranili vonj
ljudje z vozičkom sadijo
poti sredi rož
in pojejo

luže se sprehajajo skozi dlani
oblikovane za dan
s tabo vesna
senčni kralji praznujejo
zahod morja in sklepajo
večne zveze s kapitani
brez zvezde
pesek v otroških očeh
gradi hišo ob vodi
ki ne bo nikoli poplavljala
domov

ne boš odšla
ne boš odšla vesna
slika pred mano ima tvoj nos
roko premika na tvoj način
z nasmehom
in obotavljivo
sedi na vrvici
ki je ne preskakuje več
še ustnice so tvoje
čeprav ozko strmijo
v čas
v možnost
v črto pod levo dojko

ne boš

ne

nećeš otići vesna
vidi
ljudi još uvijek plešu tango
s pogledom na krhke lončiće
desno od tvog uha
grizu vrhove kiflama
koje su ispekli bosonogi muškarci
duboko dišući
da bi sačuvali miris
ljudi s kolicima sade
putiće usred cvijeća
i pjevaju

lokve se šeću kroz dlanove
uobličene za dan
s tobom vesna
zasjenjeni kraljevi slave
zapad mora i sklapaju
vječne saveze s kapetanima
bez zvijezde
pijesak u dječjim očima
gradi kuću kraj vode
koja neće nikad poplaviti
doma

nećeš otići
nećeš otići vesna
slika ispred mene ima tvoj nos
ruku pomjera na tvoj način
s osmijehom
i oklijevajući
sjedi na konopcu
koji više ne preskače
i usne su tvoje
mada usko zure
u vrijeme
u mogućnost
u crtu ispod lijeve dojke

nećeš