Ne brini,pazim kako te volim,
ne dišem,tek po neki uzdisaj pustim
dok tražim tvoje nemire da ih oslobodim,
sa tvojim nemanima borim se rukama golim!

I ne brini,ako pustim suzu koju,
neće ti ukvasiti jastuk,ništa mokro osetiti nećeš,
da me sanjaš u taj nebeski poduhvat krećeš,
biću ti onako lepa i poželjna baš po tvome kroju!

I kad ti kažem,ne brini,biće lep san,
osvanuće sutra osunčan namirisan dan,
za osmeh tvoj blaženi biće ulepšan,
dok me još dugo u tvojim nedrima osećaš.

I ne budi me,brinem da je ovo samo moj san,
ponekad uperim pogled,pa u prazno gledam;
pazim kako te želim,pazim kako te volim
do beskonačnosti nikom te ne dam!

I ta beskonačnost u obliku osmice što spava,
ima svoje uspone,padove i ukrštanja,
ponekad je ono što se sanja
a nekad je i java!

Dragana Andric