ničega više nema

moj Marko Antonije

samo pesak

i piramide

tvoj lovor ovde ne vredi

ovde je zalazak trenutan

dan dugo prolazi

predugo

tvoje vreme

i moje vreme

nemaju nikakav značaj

samo želja

i surovi

zakoni prirode

znaš

uvek sve dođe na svoje

sve nađe 

svoje mesto

i svoje vreme

ja sam mislila

kao ti sada

da je moj šarm neodoljiv

ne znam da li je

odgovara mi da ne znam

let traje

ne večito

ali traje

slušaj zvuk svemira

noću

tada je jasniji

ne

nema svrhe 

da pokušavaš nemoguće

nije ovo obala

nije ni ostrvo

svejedno

biće sve to 

baš kako treba

kada se mozaik

napokon sastavi

kad se sasvim zavši

zato se samo strpi

strpi se

bar nekoliko vekova

moj dragi

Marko Antonije

Milen Šelmić