strah
Tapkajući u mraku
tražila je izlaz iz
strahom probuđenog sna.
Bosonoga,
vlažnih dlanova,
zatomljenog krika.
Svijetlo je na dohvat ruke,
a dohvat je metrima udaljen.
Sljepoočnice dobuju,
tišina razvlači prste niz bjelinu vrata.
Jeza u pogledu.
Još korak,
svjetlost će obasjati
izgužvanu postelju
i strah.
Ako bude dovoljno hrabra otvoriti dan
hoće li aveti noći obuči novo ruho.
jaooo.... molim pomoć ... jednu brišite... ne znam kaj se desilo... oprostite na nepažnji
lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Ljubica Ribić
- 02. 07. 2015 ob 22:06
- Prebrano 588 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 204.3
- Število ocen: 7