Reči mogu da znače mnogo,

a ne moraju da znače ništa.

Prava reč se, gotovo uvek,

pretvara u svetlost.

Svetlost zaznanja,

puno svetlosno sazvučje,

nema ni boju,

ni valer,

ni nijansu.

Ona je spektar,

celovit i i jedini moguć.

Kao spektar bele svetlosti.

Nekad je to tanušan zrak,

koji se provlači generacijama,

noseći klicu spoznaje.

Samo nekad,

i samo nekome.

Zagledati se u njega, 

i videti milenijume,

prepoznati i zapamtiti,

nije jeres, nego dar Božji.

Nama je dato nasleđe

starih naroda,

na večito čuvanje.

Osvetlimo ga Rečju,

i setićemo se prošlosti

koja je odredila budućnost.

Ta spoznaja se nalazi

samo u svetlosti

nastaloj od prave reči.

Reči,

koja je potekla

od nas.

Milen Šelmić