JA
Sedim u parku na praznoj klupi
uskoro će kiša ili zemljotres
svejedno je
kad priroda može da bira
i ja bih;
gledam starca koji me prstom zove
prilazim,
ali
on gleda u psa koji liže pogubne rane
i
pokazuje mu gde ima više krvi
osećam kako moja kape psu niz njušku
starac i pas su sedeli na mojoj klupi
ja sam lizala prostrel u duši
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Marina Adamović
- 29. 06. 2015 ob 19:21
- Prebrano 633 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 230.52
- Število ocen: 8
