Ako odeš
Ništa se neće izmeniti
Znam
Sunce će i dalje izlaziti na istoku
I mesec će tanjiti i rasti
Mesečariće okeani
I opadati i dizati se vode
Plimom i osekom
Disaće mora i ja ću disati
Duboko i teško
Nadimaće se nadošli bol u grudima
I lupaće srce potmulo i jako
Kao Hemingvejeva zvona
Ako kreneš
Ne osvrći se i ne pitaj za kim dvostruka zvone:

Za tobom je
Jer šta ako te prebolim i zaboravim
A jesen ti je i života i ljubavi
Kasno
Da ikom više budeš što si meni:
Ludost mladosti (a nismo mladi)
Lepota poroka zrelosti
I ako te i kao pesnikinja prebolim
Posivećeš i poplesnaviti kao mahovina
Na severnoj strani života
Daleko od sunca mojih pesama
Koje su ti davale sjaj …

Strah me je
I moje poetske nemoći i tvoje poražene muškosti
Jer neću umeti da te opevam i vratim ti sjaj
A rađaće se sunce kao da se ništa nije desilo
I meseć će i dalje pokretati plime
Koje me neće pokrenuti ako odeš
Ako prestane da mi te kuca srce na veliko zvono
Bar sećanjem koliko sam te volela
Ako te otišlog prebolim
I mene prebole moje pesme
Otići ću i ja
Kad zvono bez zvuka odzvoni
Za mnom u poeziji …

nenamiljanovic