Pisali su i pišu o ženi  pesnici

Ushićeni sjajem  mladih ljubavnica

Čak i prolaznica čija ih lepota  podstakne na stih

I niko  i nikad o običnoj ženi (a svaka je pesma)

Njoj

Skromnoj i tihoj niko nije odu ni odao počast :

Duguje joj život

Duguju joj pesmu

I sama je sebi dužna svest o sebi

I ja

Sitna pesnikinja  i obična žena

Ovu malu  pesmu

Posvećujem:

Tebi velika  ( i sebi )

ŽENO iz senke i drugog plana

Posvećujem ovih par šturih stihova

I pišem o čemu nije niko 

(O) rukama   neiznegovanim i dobrim 

Ko krila anđela uvek raširenim

Da se na njih  oslone 

Tvoji  posrnuli u svačijim očima 

Osim pred tvojim očima ljubavi ...

I  tim tvojim zenicama  beskrajnim

Ostaću dužna odu

Jer ne umem dovoljno dobru

O budnosti i kad spavaš:

Pod kapcima ti ne spava  pomilovanje za (ne)ljubav

(i samom  bogu što nisi sjaj o kom se stihuje )

Budnoj na noćnoj straži srca

Čak i u snu

U duši ti oprost za tvoje (po)grešne

Sinove

Muževe

Ljubavnike 

Na ivici sna i ivicama postelja  tvojih usnulih

Toj duši tvojoj što nikoga ne duži se razdužujem

(Ne)lepa moja

Ovom pesmom

Iskupljujem pesnike koji ne opevaše

Lik tvoj u liku mome

I srcu tvome u srcu mome  ostadoše dužni 

Tebi običnoj

Ovo je od mene obične o nama

Svačijim kad im trebamo

Ničijim

Kad nam trebaju...