Ana
Još jednom da mi te zagrliti
prije nego krenem na put,
dao bih sve snove svoje
i šešir, štap i gitaru.

Ana
Ovdje baš tiho kiši
k'o nekad na našoj rijeci
kad nije bilo hlada u kostima
ni kamena oko moga srca.

Ana
Ako ponekad dođeš na obalu našu,
kamenčić baci i gledaj u vir:
ja još sam s tobom isti k'o nekad,
sad mirisom tvojim napajam svemir.

Ana
Putujem sam i srce je moje mirno.
Strahovi nestali, vrijeme došlo kraju…
Prerano možda il' prekasno, ne znam,
al' znam: čuvaj se rijeke u maju.