***
znao sam da me prepoznaješ
po nekom davnom
snu
i imao sam sreću da budem tu
dok se budiš
ko si ti - pitala si
a ja sam čekao da me se setiš
približavajući se tebi i telom i rečju
u nekom trenu
lišće je zadrhtalo na vetru
osetili smo sokove kako se u nama penju
za misao o suncu
na tom zamišljenom nebu
mi smo se morali spustiti u zemlju
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 15. 06. 2015 ob 12:13
- Prebrano 952 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 331
