Ustani pre svake nove pesme o njemu 

Velikašice moja

Pokloni mi se telesnoj pre pisanja  

I odaj poštovanje nižoj i slabijoj od sebe

U tome i jeste veličina carskih

( a ti duhovnosti moja

ti si taj carski deo mene)

Hajde jedan naklon

Ona sam koja umire u prašini tvoje poetske arene

Zbog tvoje bolesne potrebe da ga ne zaboraviš  

Ili zbog  kivnosti na moje meso

Kog se zasitio i ostavio te

Kako se samo  lukavo obmanjuješ

A znaš bolje od mene prizemne

Da duša dušu ne ostavlja ni posle  smrti

Nije te voleo Zoe

Strast je ropstvo  a ne   ljubav

Da je drugačije

Ja ne bih bila  rob sada  u tvojoj areni

Kog komadaju lavovi tvojih tužnih sećanja 

Ne daš mi kostima  i krvi   da ga zaborave

Zaboravljaš

Da je telo lomljivije  od duha  

I žrtvuješ me sa svakom  memorijalnom   o njemu

Ja nisam otporna na umiranja kao ti

Niti u sebi imam krvi za istakanje koliko ti pesama

Pa  da izdržim besmrtnost   tvoga bola

Ave Zoe

Ave

Morituri  te salutant

Odlazim iz tvojih pesama o njemu

Ugasila  se moja  strast

&

Ne gasi se Neno

Evo

Klanja ti se tvoja imperatorka  

Oprosti mi gladijatorko  moja  

Ipak si jača od mene

Tako zgusnuta u bol sećanja na njegovu telesnost

Imala si  od njega  bar nešto  iskreno

Ja ništa  

Sem  izmišljene pesme  o njegovoj duši

Koju mi nikada nije dao

A moju je uzeo

Ne gasi ga u sebi

Ugasićeš me…