Otiđi potpuno 

Sad  kad odlaziš  iz našeg  ljubavničkog  vremena

U mirnu priču o prijateljstvu

(To sada tražiš od mene i nudiš)

A ja ti nikada ne mogu biti samo prijatelj

Telo moje ti to  ne može biti

I izdaće  me  

Svaki put kad ti se  ruku pri pozdravu taknem

Posrnuću i pasti pred sobom

Ukipljena pred tobom i sećanjem

Da su ti prsti bili deset smrtnih grehova na meni

Kad smo se voleli

Kad smo se strasno i strašno voleli…

Volimo se i sada kažeš

Istina

Ja te zaista volim 

Ali ne tako sterilno kao ti  mene   

I tu ne  mogu protiv sebe:

Čak ne osećam ni lažni stid

Kad ti se bez ustezanja ponudim

Niti  bolnu uvređenost

Kad me tvoja ohlađenost zaustavi

I samo  u sebi jauknem

Kad u prolazu  me ovlaš dodirneš

Nevino

Kao dečak ili starac

I ruke ti smerne i mudre

Nalik na “grešnike“ koji su okajali svoje

A ja daleko od  smernosti

Ljubavnički (ne)poštena

Sav  “greh” na koji bih da  ti navedem prste

Samo bih da primim na sebe

Kao Marija iz Magdale

Koja  je neprijatelj samoj sebi  

Ako je  samo prijatelj muškarcu  kog voli  

Mogu li ne biti Žena sa tobom

Mogu li ti biti samo prijatelj?

nenamiljanovic