Jedne noći kupala se luna

u blizini kupinovog žbuna.

Noć je bila prozračna i tiha,

ko stvorena za dva nežna stiha.

Šapatom se oglasila jeka,

jedva čujna, umilna i meka.

Misao se otisnula lako,

njene usne dotakla polako.

Tamo gde je nekad bila česma,

iste noći rodila se pesma.

Polagano, kako to i treba,

izvila se put zvezdanog neba.

Smeškala se okupana luna

u blizini procvetalog žbuna

Milen Šelmić