ruzmarin

da konjima vranim

zob pripremim

ruže bele da posadim

reku da ogradim

kamen da uklonim

vetar da zauzdam

zastave da zalelujam

Sunce da zamolim

da ti pogled ne zaslepi

Sve da uredim

haljinu da skrojim

prtljag da umotam

laki korak da obujem

osmeh da zablistam

suzu da obuzdam

srce da utišam...

Kada konji zanjište

i bele ruže

krv moja zarumeni

daj konjima zobi

iz reke vodom ih napoji

ruzmarinom me okiti

u beloj haljini me ostavi

pod kamenom

sa mojim prtljagom

ljubavi zastavu zabodi

kraj mojih

zaustavljenih nadanja...

O Suncu ne brini,

njega će rositi

suze tvoje savesti...