kamin(n)gs

17.

uvod u dramatičnu raspravu:
neću ništa od života. on hoće mene. evo, pristajem. dajem mu vene, pramen kose, ruke, noge, oči! ( da ne zaboravim) , pesmodrom i sve što uz to ide. hajde već jednom, pokupi me.
apres moi le deluge
toliko godina on razmišla kao da za uzvrat tražim apoteozu mani me, živote, ne trba mi to. hoću sad i odmah da ti se predam, budem lično tvoja robinja. nije mi jasno kako neko (ili što) žvaće vreme i pljuje na moje pametne misli; ne prima poklone i to mi je život zaista mi nije jasno. ko zna neka me uputi pravom životu, a ne ovoj umobolnoj krojačici smrti.
nastavak sledi (apres mois)

kamin(n)gs