kamin(n)gs

29.

iza leđa čujem (krišom!) poznati glas-
ili je adam, ili je eva (sorry, klajne!) ili g. bog…
svejedno je...
otkuda im pravo da remete neštampano nedeljno popodne?
telefonom zovem partenona, požalim se, zamolim ga da upali vespu
i odveze me do akrosa- plaćam carinu, suncobran oboma - JA
žagor tuđe priče! to je neko namerno upao u domet.
dočepam se mobilnog, pozovem ga opet
sve strepeći
da će mi trio prekinuti vezu
(ne- ljubavno! nisam ja od juče!)
partenon mi dobaci- hajde, sprem’ se
na-dve, na-tri obukoh se skladno
( neću, valjda, jelek i opanke?!),
pa s laptopm ispod leve miške
( poezija, parti, poezija, shvati..)
poletesmo kô parne komete!
najzad mir u duši, najzad predah ah
parten(o ne) (o da)!
sećaš li se sećam
ovde sam htela zauvek
da se nastanim udomim
ima šanse za to
zato što 
razumemo se mi
e molim te,
ma, nemoj plakati
ni ti
ni ti
obećajmo, kameni!

kamin(n)gs