Plešem do zadnjeg daha,
na zidu vidim Aska i vuk!
Plešem i pitam Asku:
"Reci šta imaš u sebi,
da nadmudriš vuka?"
Senke igraju,muzika bruji,
u meni neka neopisiva snaga nebeska.
Senke promiču po zidu.
Grebem,ujedam,vrištim,
reci,reci,reci!
Tam,tam,tam,to je to,
igraj,igraj igraj!
Život je igra,
život je pesma,
to je tajna ljubavi moja,
to ti ova senka sa zida govori,
sve ćeš pobediti,
i zlog gladnog,izbezumljenog vuka,
sa pomodrelim očima,
pevaj igraj,piruetu najlepšu na svetu napravi,
njome njegovu zversku pohotu nahrani,
zbuni ga,odglumi,i ostaće nem,
kao pitomo jagnje,
a ti igraj,igraj,nebu se podari,
zversku krv prevari...
Igram,igram,po zidu senka leti,
grlim i ljubim tu piruetu,
zveri više nema,
slobodna do slatkog bola,
igram,senka grli me,
grlim i ja nju...
Plešemo ples pobede,
ples života.
Čaša vina na stolu,
smeši se,
govori,uzmi me,
u pozadini muzika.
Sneg pade na behar na voće,
makedonsko devojće,
solčence zahaja,
Balkan,balkan...
Vuka više nema,
nestao je.
Aska me je zagrlila,
i tiho šapnula,
Mila moja,
Duša je rob tela!

03.05.2015...1:00 AM

Dragana Andric