"Ich weiß nicht 

was soll es bedeuten..."

ne umem da opišem boju

njenih očiju

bar ne rečima

ili slikama u mašti

kao što ne mogu da se setim

melodije njenog glasa

niti da protumačim 

sopstvene snove o njoj

javlja mi se uvek nova

uvek ista

uvek drukčija

uvek ona

prepoznajem je

uvek je prepoznajem

iako me doziva i odbija

bezglasnim vapajem

nisam joj ubrao runolist

nisam ga ni video

kamoli dosegao

a ona ga je toliko želela

nekako znam da ga je želela

krinove nisam hteo da diram

uvek izgledaju pomalo zamišljeni

onako beli

dostojanstveni

pripadaju samo sebi

poštujući neki svoj čudesni raspored

uvek drukčiji

i nedokučivi

prepoznajem je

i po vapaju

i po bezglasju

i po suzama neistočenim

i po melodiji kojom hoda

po mom umornom i ranjenom sećanju

postajem osetljiv na zvuke

pogotovo na zvuke u magli

to su zvuci prepoznavanja

i odbijanja

i dozivanja

i odbijanja

stalnog dozivanja

i upornog odbijanja

zaista ne znam

ne znam zašto sam 

toliko tužan

kad čujem 

ili mi se učini 

da čujem pesmu

za koju sam uobrazio

da je pesma 

slična pesmi rečne nimfe

a nikad nisam plovio Rajnom

i nikad nisam slušao Lorelaj

*

"Ich weiß nicht 

was soll es bedeuten..."

/Heinrich Heine - "Lorelei", 1822/

Milen Šelmić