JA ŽIVIM ZA DAN
Ostala mi duša negde pokraj tebe
na putu sam punom kamenja i trnja,
ko ranjenoj srni, srce opet zebe
ova hladna noć, sada je još crnja.
A grudvu topline što ponesoh tužna
sakrih u dnu sebe, od dana i noći,
iako je stvarnost, neizbežna, nužna
ja živim za dan kad ću tebi poći.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Biljana Gavrilović
- 17. 04. 2015 ob 13:32
- Prebrano 727 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 262.31
