Ja nisam pesnikinja ni po čemu:

Bez  zanosnog tela i lica koje bih nudila  umesto zanosnih stihova

Ništa nemam

Što  čini meko  žensko pero od šarenog repa paunice :

Oštropera  i kratka na reči

Ni dugi svileni šal oko vrata nemam za znak raspoznavanja

Među ekscentričnim pesnikinjama  od izgleda i boemskog ugleda

A koji bi me melodramski udavio kao Isidoru Dankan

Bar u nagrađenoj pesmi o zlosrećnoj  Kontesi od Umetnosti

Ni damske čipkane rukavice   bez prstiju ne nosim  

Da mi  sakriju grube dlanove umrljane zemljom i mastilom   

Ni šešir 

Ispod čijeg satenskog oboda bih koketno krila  nedokučive oči

Dok koračam njišućim  koracima pobednice  

Tamo  gde poetska priznanja dele Bogovi Poezije

Sama i izvan Dešavanja

Skitam kao izvikana Ciganka beskrajnim poljima poezije 

Pod čergom nebesa na kojima sedi moj lični Bog

Odevena u slobodne rite pesama  bez sroka i  rime

Slobodna čak i od slike  o sebi među pesnicima

Raščupana vetrovima neukrotivosti

Puštam papirne  ptice da mi se gnezde na glavi

Ah kako mi samo mrse misli

I pohlepno  kljucaju sitno zrnevlje  malih reči

Za  ispevavanje arija o onima o koje se ogrešio život

I nije ih nagradila ljubav ni jednom krunom

Njima sa margina 

Ispevavam sebe kao njih same 

I sutra  kad umrem anonimna  

Te moje  poeme upisane u Nenapisane  Antologije Gubitnika  

Čitaće i razumeti  samo ti  Neznani Junaci Ljubavi

Čije male Romance Anonyme je ubila prevelika reč

Što im je neko izrekao pa porekao

Njima

Kojima je izmakla svaka nagrada   

Ostavljenima

Ostavljam  moje od Bogova Poezije nepriznate pesme

I moje nepoznato ime

Za samoprepoznavanje

I utehu poistovećenja…