Gradeći u sebi 
kule vavilonske 
plamene gradove 
sakupljala sam ljubav 
kao kapi rose 
i skrivala je 
u zapečaćenim ćupovima 
po lagumima svoje duše 
neukaljanu i čistu 
jednako jaku i toplu 
tražeći tebe.

Tek kad mi glasnik 
dotaknu rame 
i snagom raskovnika 
raskrili sve strahove 
ja počeh da kličem 
krikom sokolice 
pod nebom slobodna 
u veku novog trajanja 
u oku ogledana 
pod krilom ugrejana.

Tvoja a svoja 
u tebi nađena 
i probuđena.