Ne zaboravljam te…

Tela zaboravljaju  dodire kao preležane bolesti,

Oni koji se nisu takli dušom o dušu

Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo

Ali,

Oni koji su se dodirivali  duhom,

I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima

Tananim

Kao prah mesečine na očnim  kapcima

Ili pena na vrhu talasa

Takvi,

Koji su razgovarali očima,

A neizgovorene reči im od disanja otkidao vetar

I raznosio mikro i makro svetovima

Prevedene sa nemuštog jezika ljubavi

Na govor žubora reka

I priču  muzikalnog vetra,

Takvi,

Ne zaboravljaju se nikad.

I kad izblede iz priče kao poslednja boja duge,

Pamte se

I kad više ne pate zbog rastanka,

Nežnim sećanjem

Takne se duša duše  poljupcem,

I samo suza plava  sklizne,

Laka, kao smrt leptira

I boli  jer više ne boli,

I umiru leptiri tako,

Sve dokle žubore vode

I mazurke svira vetar …

Ne zaboravljam te.

Pamtiš li me?