Skoro da sam i zaboravila

Kako je lako bilo živeti  pre tebe

I ne znati o tebi ništa više nego o drugima,

I kako je samo bilo lako postojati pre ove ljubavi 

Slobodna od opsesivnih  misli

Šta li radiš i gde si  u svakom trenu

I živeti

Od pamćenja svega o tebi  što ne mogu  da zaboravim

Čak i trica i sitnica koje  nikome ne znače ništa ,

I  ne mogu da se setim,  

Bar u samoodbrani,

Kako je lako bilo ne voleti te.

Znam,

Zvuči neozbiljno i smeješ mi se verovatno

Što kao duh i dalje  pratim svaki tvoj korak,

I što mi je tvoj grad centar sveta,

Taj beznačajni geografski pojam

Od koga je ljubav stvorila polis  u kom živi moja misao,

I u kome da nije tebe,

Nikada ne bih odabrala  da živim,

A sada u  njemu želim da umrem.

I ne osmehuj se ironično krajem usana,

I ne podiži podsmešljivo levu obrvu:

Ne misli da je pesničko preterivanje to o smrti,

Molim te,

Ne smej mi se prokletoj

Ako  si čovek (kog sam volela),

Ne rugaj  se nikad ljubavi i njenim detinjarijama

Ni kad prođe, ne podsmevaj joj se,

Ne zaboravi

Da su dete i ljubav jedina ljudskost na svetu,

Ne zaboravi

Ono što o tebi pamtim .

nenamiljanovic