Zaboravljam boju tvog  glasa

Koji je svakoj  reči davao  ton madrigala

Dobro je

Bar ću prestati da pevam te psalme  o tebi

Po sećanju na tvoje početne  reči

Iz kojih  izvlačim tonove  ljubavi koje  nema

Za pesme 

O tvojim usnama ukusa meda

Odavno

Sa njih sam ispila sav svoj žuč

...Zaboraviću
Strašan odjek tvojih odlazećih koraka
I ton mrtve tišine iza njih
Sve ću
Ali 
Kako da zaboravim
Tvoje mutne moravske oči
Kad sam u njih položila svoju poetsku jubav
Kao mati dete u grob
Moravo moja
Dokle tečeš i dok ne proteknem
Ne mogu zaboraviti začeće stihova ljubavi 
I bolno materinstvo
Kojim rađah pesme o tebi

nenamiljanovic