Znani su meni
životni porazi
ta stratišta ljubavi 
gde pobednika nema
gde krv ne teče
već u dušu uvire.

Zato
ako pođeš
ne ostavljaj tragove
ja po njima poći neću
mala su moja stopala
za tako velike puteve
i krhka moja pleća
za terete koje nosiš.

Nemam viziju
budućih dana
ali znam
da bih poklekla u njima.

Pokupi svoja postojanja
na mene se ne obaziri
ja ću i dalje saditi pelen
a ti nikad nećeš razumeti
da u mom oku 
on ima dugine boje
da cveta I miriše
cele godine
kao nijedan cvet.

I mislićeš
da si sve sa sobom poneo
ali nećeš znati
da ono što te nije dotaklo
nikad tvoje 
i ne može biti.

Ne znajući 
ostavićeš ono
jedino čisto
što nije ni važno
kako se zove.