Sada
Ne zovem i ne zoveš 
O čemu bismo sad kad se klonimo bivših reči
I bez toga znam 
Isti je ritam tvojih dana i disanja
I dobro je to 
Što tako malo je dovoljno Velikoj Ljubavi i kad prođe 
Samo svest
Da smo ispod istog neba
I da se ne optužujemo

I ako me iko upita za tebe
Reći ću nešto obično običnim rečima
Sakriću
I dramu u glasu i grč u mimici 
Neću 
Kao pesnik Baljagas crtati krst pepela i tišine u prašini
Samo ću čvrsto zatvoriti oči 
Da mi te u njima ne vide ( i da ti to ne prenesu) 
Kao veliku belu pticu 
Što čeka moju smrt 
Da izleti iz mene