volim tvoj grad 
(koji me ne priznaje za svoju)
pločnike 
sa otiscima tvojih stopala i ulice
premrežene tkanjem tvojih koraka
i drvorede po kojima su ti padali pogledi
zajedno sa pticama i tvojim kišama
volim tvoj grad
jer te upio u sebe 
od kad postojiš

volim tvoj stan (u kom nikad neću živeti sa tobom)
zidove u kojima su uzidane tvoje intime
postelju 
koju pritiskaš stomakom dok spavaš
i sanjaš me zabranjenu
ogledalo pred kojim se briješ i češljaš
sa tajnom o meni u očima 
dok ti sa kosom izrastam iz glave 
u zabranjenu misao 
i narastajuću želju

volim tebe (kome ne mogu biti žena )
u svim tvojim godinama u kojima se nismo poznavali 
i u ovom životu koji ne delimo 
u snu 
devojka sam i ljubim te mladića
sramežljivo i nežno 
otkrivamo jedno drugom sve prvi put 
i s beskrajnom tugom dušo
ljubim te mladog muškarca
kome sam trebala rađati a nisam 
i u stvarnosti 
s radošću i tugom sada kao ljubavnica 
volim te svakom mišlju i kapatkom krvi 
tebe na pragu starosti 
potpuno i strasno 
kao pozna žena koja voli poslednji put

voliš li moj grad i stan
voliš li poslednji put
voliš li me

i ako (ni)je tako
ne tuguj ljubavi 
ostavi to meni
za oboje

nenamiljanovic