Rodiću se još jednom u prošlosti

I biće to poslednji  put

(umorila sam se od umiranja i rađanja nade)

I zvaću se Zejna

I bićeš ime od zore nastalo 

Čuješ li kako kako ga izgovaram 

I dozivam kroz sve vekove odkad te volim

Dođi mi tad ( kad se poslednji put rodim)

I za pet stotina svilorunih  jaganjaca

Kupi me od mojih pet stotina  pesama o tebi 

Kao od oca i matere (pesme su  me i rađale)

Kupi me sebi za ženu

I spali na našoj svadbi  moj poetski miraz

Nek ne ostane ni slovo moga sadašnjeg jada

I pera  kojima te  pisah polomi

Jer neću više pisati psalme (ne)ljubavi  ... 

Sama ću biti tvoja pesma

I živeti sa tobom neizrecivo srećna i tužna

Jer pevaćeš me  tek svaki četvrti dan  

(biću ti  četvrta  žena)

I kad se ubijem  od žalosti što više ne pišem

I što ti nisam bar druga kao sada ( kao uvek)

Sahrani me u  ovoj sadašnjosti

I zaboravi sva moja (po)grešna  imena:

Nena pesnikinja

Nena ljubavnica  

Neka ih nema (samo tako mogu umreti sasvim )

Samo kao Zejnu (ženu tvoju)

Upiši moje ime  u prašinu na svome putu

Neka me razveje vetar

Ispod  tragova tvojih stopala

Posle ostvarenog sna (u ovoj pesmi)

Koji mi te (ni)je ostvario