Ja nisam lučonoša
ne nosim svetlost
da vam osvetlim 
ugasle oči
niti toplinu
da zagrejem vaše 
umorne duše.

Nemam ni štit 
ni vizir ni oklop
da vas zaštitim
od vetrova
što duvaju sa Karpata
u neke jeseni kasne
i nose miris samoće.

Nemam ni krinoline
ni kapuljače
ni brze ate
da vas sakrijem u noći
pod najezdom uzdaha
koji izranjaju
odnekud iz dubina.

Imam samo svoj krst
i grudvu duše
koju ću prineti 
senima Jelene Anžujske
kada potražim njenu
dolinu jorgovana.

Biljana Gavrilović