već je prošla sredina noći

a još je neočekivano tiho

za ovo doba godine

za ovo doba mladosti

(malo iskrzane po rubovima, istina)

da, neočekivano je mirno

nekako nemušto 

napregnuto

potmulo

pritajeno

nejasno preteće

kao da obećava mnogo

ali i kao da traži mnogo

od onih koji su spremni 

na tu dugo čekanu

vetrovitu kantatu u e-molu

ili u bilo kojem drugom molu

ili bilo koju drugu kantatu

noćnu

zvučnu

životnu

pa onda

neka svečanost počne

ne razumem šta se čeka

jasno je

da ona neće doći

a ja ionako

neću slušati

neka se rastvore nebesa

i neka započne zvucima

nebeskih orgulja

ili truba jerihonskih

ta veličanstvena kantata

nepoznate orkestracije

i neka se nastavi kišom

nepogodom

olujom

parajućim munjama 

i gromovitim udarima

umesto bubnjeva

i zavijanjem

slčnim vučjem

donetim odnekud s planina

umesto gudača

ili umesto limenih duvača

ustvari

meni je svejedno

jer ona naravno

neće doći

a ja uopšte

ne žlim da slušam

i čemu sada odlaganje

ovoliko iščekivanje

nepotrebno ili neophodno

kako god

nema potrebe za tim

hajde

hajde neka počne 

neka počne ta 

toliko najavljivana

nebeska kompozicija

neka već jednom počne

nek' traje koliko traje

i neka se onda

jednom za svagda završi

i neka prestane

neka sve prestane

tako je najbolje

i tako je

i jedino moguće

jer

ona svakako

neće doći

a ja

a ja...

Milen Šelmić