Potrošila sam sve svoje najskuplje reči na tebe

(Na najlepše pesme o ljubavi životu i smrti)

Potrošila sam samu sebe

I kao pesnikinja i kao žena…

Sve od raskoši si mi uzeo i odneo

I sada sam puki siromah

Kome si pokrao lepotu življenja

I sposobnosti da voli

Čak i mogućnost

Da napišem jednu jesenjinovski lirsku i bolnu

O mome oproštaju od ljubavi i poezije

Opljačkana

(čak i za svoju glamuroznu poetsku  smrt)

Živim  samo po sili inercije

I verovatno ću po istoj sili pisati i dalje

Oskudnim rečima bez lepote

U pesmama bez istine i mene

Kao glupi papagaj

Koji ne peva nego oponaša ptice

Oponašaću ljubav

I plagirati sopstvene  prošle stihove o  tebi

Za poneku buduću lažnu ljubavnu

Nekom izmišljenom

Koji mi (ne) vraća ukradenu lepotu reči

I život

Mrtvim slavujima

Pod mojim mutavim jezikom

nenamiljanovic