Sa njim

Mirisala sam sebi

Na spiralnu  koru naranče u vrućem čaju

(oljuštene u  hladno belo jutro)

Dok ga čekam

Kad mu dolazeće stope

Oduzimaju devičanstvo  nenačetom snegu

I on mome tek rasanjenom telu

Nevinom  kao negdašnja petnaestogodišnja ja

Mirisao mi je

Na mene pre prvog muškarca

Tako sam ga nevino volela

(kao prvookušenog )

Dušom  netaknutom  sumnjom u njegove reči

Devica čak i prezrelim telom

Koje je pozaboravljalo sva iskustva

I uči

Kako se poslednji put voli

Sada

Smrdim sebi na trule narandže i zelenu buđ

Guši me

Miris plesni u  ustajaloj krvi

I boli

Pocepan himen duše

Svemu u meni

Odlaskom je oduzeo nevinost

Ništa netaknuto  nije ostalo

Čak  ni  pisanje

I ono je kurvinsko

Kad lažem u pesmama  da  sam ga zaboravila

I da mu se mirisa duše ne sećam  

Tog najnevinijeg mirisa koji sam ikad udahnula

I zadaha tela

Opojnog kao poslednji greh  

Koji  ne mogu izdahnuti  iz sebe

Dok ne  izdahnem

nenamiljanovic