...Iz postelje lako da ti se iskradem 
Pre sunca i ptica hlebove da pečem
Da mirisom duše otpočne ti dan...

...Da bosa u goru ko na hodočašće
Na izvor po vodu za tvoj prvi gutljaj
Kad med ti prinesem i usne i dah ...

...Da u polja krenem bilje da poberem
Lekovite trave i uzrele vlati
Tebi za pod jastuk za mirisan san...

...Da ti na potoku košulje propiram
Na vetru da sušim 
Plavo da vijore
Ko komadi neba u mojim očima...

&

Moja pesnikinjo zar je ovo pesma
Ova proza prosta 
I zar je to ljubav što bi da si pralja
Travarka
Vidarka 
I Žena Muškarcu ( koja ne stihuje 
i ne rađa pesme umesto sinova)
Šta poetsko ima u malim rečima 
Kad ni tugu ne znaš poetski da plačeš 
 Kad te iz maštanja dan bez njega prene
I preseče pesmu ko život na pola: 
Za sve ti je kasno
Za hleb i za bilje i za pesmu ovu
Starost je na pragu
Kasno ste se sreli ...

&

...I neka je kasno
I nek nije pesma 
I neka delimo samo gole duše 
Kao hleb i jastuk koje ne delismo
A život već prođe 
Ljubav je
Ljubav smo...

Zašto li sad plačem
Što satovi žure...

copyright © Nena Miljanović 
(2011.)