HUMANITAS ( PROSVETLJENJE )
Pitam se
otkud ja
tako slobodoumna
odjednom?
I otkud meni
taj nedostatak sreće
dok te gledam usnulog
a misao mi otimaju daljine?
Zatvaram oči priželjkujući
da noć još potraje
duboko udišući miris lavande
brižljivo razmeštene.
Potiskujem želje,
Snove...
Zavrćem rukave
izlizanih nada
froncle svoje neostvarenosti
uplićem i krijem.
Gušim iskru
slobodnog uma
vapeći
za prošlim danima!
Moleći za neznanje!
Blaženo bilo!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Biljana Gavrilović
- 12. 02. 2015 ob 18:45
- Prebrano 542 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 343.8
- Število ocen: 10
