Umrla sam u snu
I bilo je neverovatno lako
Možda zbog neočekivanosti:
Iznenadna smrt ne daje priliku strahu
Čak je puna lepote i olakšanja
Skoro bezbolna
Tek pucanj i neznatan bol
Malo jači od ujeda pčele
Pod levom sisom je žignulo 

Ne

Nije bila sisa
Krilo je bilo u snu :
Bila sam bela čaplja i čekala te

Skrivena među trskama u ritu
U mlado jutro
Kroz maglu
Čula sam ti glas:
„Dušo moja“
I odazvala ti se radosno
Ne kao ptica već kao žena -
(San dozvoljava trenutne metamorfoze)

Ustreptala

Potrčala sam ti u susret i pala
Pogođena pucanjem istine pred očima :
Nisi bio sam
Držao si suprugu za ruku i govorio joj
„Dušo moja“
Čula sam
I pogođena prhnula uz strašan krik :
Iz ptičije perspektive
Gledala sam te kako nišaniš
I njena ruka u tvojoj bila je puška
Koja me ubija u groteskama sna

Taj hitac iz istine o stvarnosti
Što se probio u sanjanje
Kao crvena mrlja u paperju ptice
I metak u perju jastuka
Na kom sam sanjala smrt
Manje bolnu od buđenja u dan
Koji nastavlja grotesku sna
Istovetnu i na javi.

nenamiljanovic