znam da se zoveš Mari

da živiš sa roditeljima

u ulici Lefevr broj sedamnaest

da si završila devojačku školu

svetog sestrinstva Sofijinog

da sada pomažeš ocu koji drži

malu prodavnicu slatkiša...

iznenadićeš se kako ja o tebi

toliko puno raznih stvari znam

neobično puno stvari

zaista

kao na primer i to da

obično petkom popodne

nešto posle pola pet

ti i tvoja sestra Nora

izlazite na ulicu u blizini keja

slušate jedva dopiruće tonove

Leopoldove jedanaeste

takozvane strastvene simfonije

grickajući očišćene marone

i gledajući nekud preko reke

zamišljate da vas tamo očekuje neko

to se vidi po nehotičnim uzdasima

koji vam podižu grudi ispod 

šarenih svilenih bluza

znam i da nedeljom 

porodično

idete kod kumova 

u neki od kvartova

pored Bulonjske šume

na ručak

ili oni dolaze k vama

zavisno od toga da li je parna

ili neparna nedelja

mislim da parnim idete vi tamo

a da neparnim 

oni uzvraćaju posetu

čini mi se i da nešto ne voliš ciklame

koje ti redovno donose tom prilikom

iako se uljudno zahvališ 

i uz obavezan naklon i rukoljub

uputiš im neki poluslužbeni osmeh

još znam i da si imala kučence

Zizi ili tako nekako

neka smešna mešavina

foksterijera i fancuske pudle

pre osam meseci 

kad je istrčalo na ulicu

pregazilo ga je nekakvo vozilo

nalik na kombajn

samo sa gusenicama

i sa neobičnim 

oznakama na bokovima

plakala si nekoliko dana

kao što je to već i red

sve dok ti otac nije kupio

novu satensku mašnu

i par ukrasnih ukosnica

kod starog gospodina Jakova

u radnji preko puta...

vidiš koliko stvari mogu da kažem o tebi

mogao bih da se setim koš koječega

imam prilično dobro pamćenje

naročito dobro pamtim sopstvene snove

samo ne bih želeo da te zadržavam

ili da ispadne kao da nešto smetam

ne obraćaj pažnju na mene

ja sam samo običan prolaznik

što je jednog letnjeg popodneva

i još jednog jesenjeg jutra

samo prohujao pored radnje

sa figuricama od marcipana

u izlogu

a mogla bi da budeš baš takva

ili sasvim malo drukčija

kada bih te ponovo zamišljao

i nije važno što sam te letimično

video samo dvaput

izdaleka

i stvarno

ko sam ja?

u to ni sam nisam siguran do kraja

ako su ime i adresa dvoljni

ja sam David

sin poštara i domaćice

povremeni šetač po dokovima i obalama

i po rubovima sopstvenih snova

zaljubljenik u pesme i priče

hranitelj golubova po trgovima

sve u svemu

ništa naročito

običan čovek iz Sen Denija

Milen Šelmić