Pesnikinjo
Postoji li išta sjajnije i lepše
Od Venere na istočnom nebu
Kad umire noć da bi rodila dan

Postoji
Oko njegovo
Neizrecivo duboko i sjajno 
Najistočnija tačka moga neba
Koja rađa mene i stihove
Oko njegove ljubavi 
U kom se rađam u više od žene
U pesnikinju

Ima li veće dubine
Od dubine njegovog oka

Nema
Ronim mu na dah kroz zenicu
Dok ne ostanem bez disanja
Duboko do u njegovu dušu 
I nigde joj kraja
Dubljoj od svih mora
I široj od neba
Tražim joj kraj i dno
I školjku njegovog bića da se zabiserim
I nikad da ne izronim
Tražim svoju smrt

Ženo
Postoji li išta strašnije od smrti

Postoji
Život bez njega

Pesnikinjo
Ženo
Postojiš li sad kad mu više nisi ljubav
Postoji li ova pesma

Ne postojim
I ovo nije pesma
Ovo je otisak duše na papiru
Koje piše Ljubav

Po sećanju na mene 

nenamiljanovic