***

***
Mislim o tome
Koliko smo u stvari jedno drugom potrebni
I kako su jedina lepa mesta na kojima smo bili stihovi i snovi

 

A to se sa drugima ne da podeliti

 

Šta ćeš im reći?
Da smo začeti u pesmi
I da smo u njoj nastavili živeti
Samo zato što je uporno odbijala da se porodi

 

Da smo priželjkivali čuti krik svoje majke i cepanje utrobe
Dok nas svetu koji nikog ne dočeka na ruke
Takve kakvi jesmo donosi

 

Naše su pupčane vrpce sa izvorom istine i lepote spojeni

 

O kako su velike naše gladi
I plaši me da zbog njih
Ne ostanemo

 

Nepodojeni

Željko Medić Žac

Ana Porenta

urednica

Poslano:
14. 01. 2015 ob 18:14

Zanimiva perspektiva samote zaradi edine, največje možne bližine  - prek sanj in pesmi ... in čeprav jo lahko občutimo, je ne moremo deliti - pesem, ki na poseben način izpostavlja notranjo bolečino in neizpolnjenost. Čestitke,

Ana

Zastavica

Željko Medić Žac

Poslano:
14. 01. 2015 ob 20:16

Hvala puno Ana... svaki Vaš kometar je vredan i pravi. Pozz


Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

Željko Medić Žac
Napisal/a: Željko Medić Žac

Pesmi

  • 09. 01. 2015 ob 18:13
  • Prebrano 472 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 310.5
  • Število ocen: 8

Zastavica