***
***
Mislim o tome
Koliko smo u stvari jedno drugom potrebni
I kako su jedina lepa mesta na kojima smo bili stihovi i snovi
A to se sa drugima ne da podeliti
Šta ćeš im reći?
Da smo začeti u pesmi
I da smo u njoj nastavili živeti
Samo zato što je uporno odbijala da se porodi
Da smo priželjkivali čuti krik svoje majke i cepanje utrobe
Dok nas svetu koji nikog ne dočeka na ruke
Takve kakvi jesmo donosi
Naše su pupčane vrpce sa izvorom istine i lepote spojeni
O kako su velike naše gladi
I plaši me da zbog njih
Ne ostanemo
Nepodojeni
Zanimiva perspektiva samote zaradi edine, največje možne bližine - prek sanj in pesmi ... in čeprav jo lahko občutimo, je ne moremo deliti - pesem, ki na poseben način izpostavlja notranjo bolečino in neizpolnjenost. Čestitke,
Ana
Hvala puno Ana... svaki Vaš kometar je vredan i pravi. Pozz
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Medić Žac
- 09. 01. 2015 ob 18:13
- Prebrano 936 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 310.5
- Število ocen: 8