Kroz nesanice

Ptice povratnice dovikuju se u noći

Sa strahom  i nadom osluškujem:

Možda te vrate prevrtljivice...

Lete  kroz polusan  te nilske laste

I krilima kidaju  olovno moravsko  nebo

Gle

Kroz proderane  oblaka smeje se ponoćno  sunce

Smeješ se ti  kroz procep jave i sna

I pada po meni paperje  ptica 

Krila mi niču

I ruka tvoja leptirasta  me dotiče

Samo tako dlan na dlan

Kao krilo na krilo

Nežno

Uljuljkuje me u izlomljen polusan...

...i poluglas tvoj je tu

Šaptav i nežan kao krila leptira

Govori mi ozbiljne velike  zakletve

I smešne male golicavosti 

Smejem se glasno  

Preglasno

I smeh   moj kao grmljavina u noći

Razbija plavu poluistinu  sanjanog

I budi me 

U  crvenu istinu jave...

...crveni tanak mlaz curi  

Niz srce i san

I niz moju levu butinu

Moja poslednja menarha ističe

Polu-žena sam sada ovako suva

Ostarela u snu (ili javi)

Ističem iz priče o ljubavi i tebi

Rasanjena

Slušam moravske  (ne)povratnice u noći

I (ne)osećam

Kako  leptir Monarh u  mojih prsima 

Rasklapa krila i odleće

I moja duša sa njim…

nenamiljanovic