Izaberimo sebe kao stvar kojoj važnost dajemo,

a onda uz ritam naših golih dlanova

i ponavljanjem reči čiji smisao ne poznajemo

žrtvujmo ritualno stvarnost zarad snova.

Zapalimo vatru čije će se iskre

mešati na nebu sa svetlošću zvezda,

a naši koraci neka smisle igre

zbog kojih će ptice napuštati gnezda.

Jer svi smo neme žrtve

i bogovi u isti čas,

sve su stvari bez nas mrtve

i ničeg nema izvan nas.

(Pobuna simbola, 2005.)

Željko Medić Žac